Јунак шкропи јунакове кости 0001    Вино пије тридесет срдара 0002    У Котару, граду бијелому, 0003    Вино служи Комнен барјактаре, 0004    Свој дружини чашу додавао: 0005    Чаша дође Вучковићу Божи, 0006    Чашу пије, а сузе пролије. 0007    Питају га тридесет срдара, 0008    „Еј, делијо, Вучковићу Боже! 0009    Болан јеси старац остарио, 0010    Биле главе, а сиједе браде, 0011    Ето немаш зуба ниједнога; 0012    Досад, никад ниси процвилио, 0013    Јер ти немаш од срца порода.” 0014    Бесиди им Вучковићу Боже: 0015    „Прођ’те ме се, моја браћо драга! 0016    Имам кога јадан и плакати; 0017    Ево плачем мог сина Николу, 0018    Што је мени јунак погинуо 0019    Тамо гори на Осик-планини: 0020    Погуби га беже од Осика, 0021    Кад ја хтидох Нику оженити 0022    Липом ћерком орловачког бана 0023    По имену Ружицом дивојком. 0024    Ружица је несритна у сватим: 0025    Девет се је пута удавала, 0026    Деветери свати изгинули 0027    У Осику, високој планини, 0028    Погуби их беже од Осика. 0029    Па сам јадан старац процвилио. 0030    Није л’ мајка родила јунака, 0031    Ил сестрица одгојила брајна 0032    На чистому крилу дивојачком, 0033    Да отиђе на Осик-планину 0034    И понесе кршћене водице 0035    Мојем Ники да пошкропи кости? 0036    Липо би га Боже даровао: 0037    Билу бих му кулу саградио, 0038    Дао бих му дуге подворнице 0039    И да’ бих му Никина ђогина, 0040    И да’ бих му његово одило, 0041    За сина бих њега ја узео, 0042    Опет би га кушо’ оженити 0043    У Орлову, бијелому граду 0044    Оном липом Ружицом дивојком.” 0045    Сва дружина ником поникнула 0046    И у црну земљу погледала, 0047    Само не хти Комнен барјактаре: 0048    Он се скочи на ноге лагане, 0049    Хвата Божу за бијелу руку, 0050    Љуби њега у оба образа 0051    И овако њему бесидио: 0052    „Здрав ми био, мој нови бабајко! 0053    Ја ћу поћи на Осик-планину 0054    И понити кршћене водице, 0055    Пошкропит ћу Николине кости!” 0056    Кад је Боже њега разумио 0057    За билу га руку ухватио, 0058    Па је драгом Богу захвалио, 0059    Што је новог сина запатио. 0060    Па га води у бијелу кулу, 0061    Нањ облачи Никино одило, 0062    Оседла му Николина вранца, 0063    Па му Боже ’вако бесидио: 0064    „Када дођеш на Осик-планину, 0065    Ти пошкропи Николине кости 0066    Па отиђи до Орлова града 0067    И понеси готовога блага, 0068    Па испроси Ружицу дивојку, 0069    Упитај је, кад ћеш доћи по њу!” 0070    Отолем се Комнен подигао, 0071    Коња ист’ра на Осик-планину 0072    До онога гроба Николина. 0073    А кад гробу коњем доходио, 0074    На њем сиди беже од Осика; 0075    Он испија вино и ракију, 0076    Вино пије, Николи наздравља: 0077    „Устани се, Нико Вучковићу! 0078    Устани се, да пијемо вино!” 0079    Кад то чуо Комнен барјактаре, 0080    Он је бегу ричи бесидио: 0081    „Што то чиниш, беже од Осика? 0082    Што наздрављаш мртвому јунаку? 0083    То не могу, беже, подносити, 0084    Изађи ми на мегдан јуначки!” 0085    Ал је њему беже говорио: 0086    „Муч, не лудуј, Комнен каурине! 0087    Не зови ме на мегдан јуначки, 0088    Јер ћу тебе с Ником укопати.” 0089    То Комнену пуно жао било, 0090    Он узимље бријаткињу ћорду, 0091    На сидећу бега ударио, 0092    На седам га миста обранио. 0093    Тад се беже на ноге скочио, 0094    Па утече кроз Осик-планину, 0095    Па га чека у клетом Осику, 0096    Хоће л’ поћи до Осика града. 0097    Кад је Комнен плочу пошкропио, 0098    У поље је коња угонио: 0099    Јаше коња пољем и ширином 0100    Кано звизда небом и ведрином, 0101    Докле дође до Орлова града. 0102    Угледа га од Орлова бане, 0103    Па дозивље Ружицу дивојку: 0104    „Несритнице, Ружицо дивојко! 0105    Ну изађи кули на понистру, 0106    Па погледај на пољу делију!” 0107    Кад је Ружа бабу разумила, 0108    Погледала на поље зелено, 0109    Па је баби тихо бесидила: 0110    „Еј, бора ти, мој стари бабајко, 0111    Откад ме је породила мајка, 0112    Нисам ’ваког видила јунака 0113    Изван првог мога заручника 0114    Покојнога Вучковић Николу. 0115    Онда јој је бабо говорио: 0116    „Дозовни ми четри вирне слуге!” 0117    Кад су слуге бану долазиле, 0118    Заповид им бане учинио: 0119    „Еј вам бора, четри вирне слуге! 0120    Отиђите на поље зелено 0121    Прид онога голема јунака, 0122    Водите га на бијелу кулу, 0123    А коњу му тимар учините!” 0124    Брзо слуге на поље слетише, 0125    Под Комненом коња ухватише; 0126    Њега воде на бијелу кулу, 0127    А коњу му тимар учинише. 0128    А кад Комнен на кулу узађе, 0129    Одмах га је бане познавао: 0130    И прије је на кули му био. 0131    За биле се руке ухватише, 0132    Па се они братски изљубише, 0133    За готову софру посидоше, 0134    Појидоше, што на њојзи бише. 0135    Тада поче Комнен бесидити: 0136    „Еј, бора ти, од Орлова бане, 0137    Доша’ сам ти на бијелу кулу 0138    Да запросим Ружицу дивојку.” 0139    Ал је бане њему бесидио: 0140    „Драго дите, Комнен барјактаре, 0141    Ружица је у тому несритна: 0142    Девет се је пута удавала, 0143    Деветери свати изгинули; 0144    Погуби их беже од Осика 0145    Тамо гори у Осик-планини. 0146    Чека беже Ружицу дивојку, 0147    Јер у бега син је принејаки, 0148    Па не може Ружицу добити, 0149    Па он чува за сина дивојку.” 0150    Одговара Комнен барјактаре: 0151    „Не плаши се, од Орлова бане!” 0152    Онда бане ’вако говорио: 0153    „Еј, бора ти, Комнен барјактаре, 0154    Теби своју поклонит ћу ћерку, 0155    Кунем ти се, вира ти је моја! 0156    Ако би је жалост салетила, 0157    И овај пут свати изгинули, 0158    Па се врати до Орлова града, 0159    Обућ’ ћу јој свилену кошуљу, 0160    Црним ћу је паклом попаклити, 0161    Саврх ћу је главе запалити, 0162    Нек изгори Ружица дивојка!” 0163    Кад је Комнен цуру испросио, 0164    Одмах њојзи даре поклонио. 0165    Туте стоји недиљицу дана; 0166    Кад изађе недиљица дана, 0167    Пође Комнен на равне Котаре. 0168    Дозивље га од Орлова бане: 0169    Па је њему бане говорио: 0170    „Драго дите, Комнен барјактаре! 0171    Купи свата до пет-шест стотина, 0172    Ал не ходи до Орлова града, 0173    Ако не би старац долазио 0174    По имену Вучковићу Боже!” 0175    Оде момче на равне Котаре. 0176    Угледа га Вучковићу Боже, 0177    С далека га старац угледао, 0178    Па у сусрит одмах ишетао. 0179    Коња хвата, за здравље се пита: 0180    Здравља бише и тамо и амо. 0181    Проговара Вучковићу Боже: 0182    „Драго дите, Комнен барјактаре! 0183    Јеси л’ био на клетом Осику, 0184    Јеси л’ Ники кости пошкропио? 0185    Јеси л’ био на Орлову граду, 0186    Јес’ видио Ружицу дивојку? 0187    Је л’ дивојка много остарила?” 0188    Одговара Комнен барјактаре: 0189    „О мој бабо, Вучковићу Боже! 0190    „Ја сам био на клетом Осику, 0191    Николине кости пошкропио, 0192    И мало сам бега обранио. 0193    Ходио сам до Орлова града, 0194    Видио сам Ружицу дивојку: 0195    Она се је обећала за ме. 0196    Река’ ми је од Орлова бане, 0197    Да сакупим пет-шест стотин’ свата, 0198    А през свата Вучковића Боже, 0199    Да не иђем до Орлова града!” 0200    Када га је Боже разумио, 0201    Купи свате три недиље дана: 0202    Липу киту свата сакупио, 0203    Липу киту седамдесет друга. 0204    Отолем се Боже подигнуо, 0205    А са њиме седамдесет друга. 0206    Кад дођоше у Осик-планину, 0207    Туте Боже дружбу разредио: 0208    „Еј вам бора, моја дружинице! 0209    Ја ћу поћи до Орлова града 0210    С ова моја четри побратима: 0211    Ја и побро Сењанин Иване 0212    И делија Смиљанић Илија 0213    И четврти Краљевићу Марко!” 0214    Ја сам постар, а они су млади, 0215    Они ће ме стара узносити, 0216    Ви чините овде метеризе.” 0217    Кад заповид Боже учинио, 0218    Оде побру до Орлова града. 0219    Барјак носи Краљевићу Марко, 0220    Па он виче танко гласовито 0221    И дозивље бега од Осика: 0222    „Кукавицо, беже од Осика! 0223    Ми одосмо до Орлова града, 0224    Довест ћемо Ружицу дивојку. 0225    Ако те је крава отелила, 0226    А кобила мликом задојила, 0227    Ако ти је синак понарасто, 0228    Поведи га у Осик-планину, 0229    Па дочекај четри побратима 0230    Тамо гори у Осик-планини: 0231    Однеси им Ружицу дивојку, 0232    Па је даруј сину принејаком; 0233    Проћи ћемо до недиље дана!” 0234    То је беже и гледо и слушо, 0235    Па он иђе на турску Кладушу, 0236    Па сакупи по Кладуши Турке; 0237    Купио их два бијела дана, 0238    Пуно их је беже сакупио, 0239    Једанаест и више стотина! 0240    А кад беже Турке сакупио, 0241    С њима оде у Осик-планину, 0242    Па засиде путе и раскршћа, 0243    Таман, побро, на подан Осика, 0244    И ту чека четри била данка. 0245    А кад пети данак освануо, 0246    Погледао беже од Осика, 0247    Тамо, побро, до Орлова града 0248    И угледа четри побратима, 0249    Међу њима Ружицу дивојку. 0250    Кад се побри близу примакоше, 0251    Подвикује Боже од Осика: 0252    „Еј вам бора, Турци од Кладуше! 0253    Сад је хора, сад приправни стојте!” 0254    У та доба четри побратима, 0255    Најпрви је Краљевићу Марко, 0256    За дивојком Сењанин Иване, 0257    А најстражњи Вучковић Боже. 0258    Боже пива танко гласовито 0259    И дозивље бега од Осика: 0260    „Потурице, беже од Осика, 0261    Јеси л’ сада у гори зеленој? 0262    Ја ти водим Ружицу дивојку. 0263    Ако те је породила мајка, 0264    Изађи-дер путу на раскршће, 0265    Па дочекај Краљевића Марка, 0266    А за Марком нас три побратима! 0267    Кад то беже бише оћутио, 0268    Дружину је своју позивао: 0269    „На ноге се, Турци Кладушани!” 0270    Ни враг један устати се не ће, 0271    Јер сви виде Краљевића Марка. 0272    Па су они бегу говорили: 0273    „Мучи, беже, жив те Бог убио! 0274    Зар не видиш Краљевића Марка? 0275    Какав му је шарац од мегдана, 0276    Да му смоташ диван-кабаницу 0277    И у њојзи четири Турчина, 0278    Не би шарцу раље зачепио!” 0279    Кад је Марко Турке разумио, 0280    Он побрицам’ ’вако говорио: 0281    „Разјашите са добрих коњица, 0282    Разјашите, мало почините!” 0283    Марко узе Ружицу дивојку 0284    Па је води уз Осик-планину 0285    Па дозивље Комнен барјактара: 0286    „Еј, Комнене, ево ти Ружица, 0287    Одведи ју, па се врати амо!” 0288    Кад се Комнен цуре добавио, 0289    Одведе је на поље зелено, 0290    Па се опет натраг повратио, 0291    И поведе своју дружиницу, 0292    Тамо доли низ Осик-планину. 0293    И он нађе осталу дружину, 0294    Гдино спава у зеленој трави. 0295    Комнен буди четри побратима: 0296    „Устаните, моја дружинице, 0297    Проћи ћемо кроз Осик-планину, 0298    Док нађемо бега од Осика!” 0299    Устане се Краљевићу Марко, 0300    Шарку пушку у руке прихвати, 0301    А за Марком остала дружина. 0302    По Осику разгоњају Турке. 0303    Многи ту су изгинули Турци, 0304    Остаде им четрдесет друга. 0305    Ипак им је лоша срића била: 0306    Нигди бега чути ни видити. 0307    У та доба, моја браћо драга, 0308    Викну вила из Осик-планине, 0309    И дозивље Вучковића Божу: 0310    „Не траж’ бега по гори зеленој, 0311    Ено ти га низ Осик-планину, 0312    Сад ће доћи у поље зелено, 0313    Одвест ће ти Ружицу дивојку!” 0314    Кад је Боже вилу разумио, 0315    Он дозивље Краљевића Марка: 0316    „Ој делијо, Краљевићу Марко, 0317    Окрени се низ Осик-планину, 0318    Не би ли ти бега ухватио 0319    Ухватио или погубио, 0320    Да не отме Ружицу дивојку, 0321    Да се не би беже похвалио, 0322    Да је мени дивојку отео!” 0323    Кад је Марко ричи оћутио 0324    Уз планину коња окренуо. 0325    Мало пута Марко учинио, 0326    И он нађе бега од Осика 0327    Гди он вуче Ружицу дивојку. 0328    Стао Марко, па се замислио 0329    И сам собом ’вако бесидио: 0330    „А мој Боже, на дару ти хвала! 0331    Што-но чини беже од Осика, 0332    Како се је с главом омразио!” 0333    Марко викну, ко да јелен рикну, 0334    И дозивије бега од Осика: 0335    „Стани, беже, однили те ђавли! 0336    Да си, беже, лани полетио, 0337    Данас би те Марко ухватио!” 0338    Па шарина мамузом подбоде 0339    И полети низ поље зелено. 0340    Ал је Марку лоша срића била: 0341    Сакри му се беже од Осика, 0342    Сакри му се у гору зелену. 0343    Стао Марко па се замислио, 0344    Па сам собом ’вако бесидио: 0345    „А мој Боже, велика ти хвала! 0346    Што је мени сад учинити?” 0347    Викну вила танко гласовито: 0348    „Побратиме, Краљевићу Марко! 0349    „Хајде, Марко мало понаприда, 0350    Наћ’ ћеш бега у гори зеленој!” 0351    Мало пута Марко учинио, 0352    Па налази бега од Осика: 0353    Стиснуо се у зелену траву, 0354    Ухвати га Краљевићу Марко, 0355    Веже њему руке наопако, 0356    Па га даје Ружици дивојки, 0357    Да га води у поље зелено. 0358    Оде Марко уз Осик-планину 0359    И налази свога побратима, 0360    Побратима Вучковића Божу, 0361    Ал му нема остале дружине. 0362    Клече Боже на оба колина 0363    И он моли Бога господина, 0364    Да му даде од Дрине ведрине, 0365    Југовине од Херцеговине, 0366    Да му дигне маглу са планине, 0367    Да он скупи своју дружиницу. 0368    Бог му даде од Дрине ведрине 0369    Југа блага од Херцеговине, 0370    И диже му маглу са планине. 0371    Оде Боже кроз гору зелену 0372    Да ће јунак скупити дружину. 0373    Мало пута наприд одмакнуо 0374    Он налази множину мртваца: 0375    Није буса, гди не има уха, 0376    Није траве, гди не има главе, 0377    А листине, гди није лишине. 0378    Сви су Турци туда погинули. 0379    Скупи Боже своју дружиницу 0380    И с њом оде на поље зелено. 0381    На пољу је бега находио, 0382    Гди га држи Ружица дивојка. 0383    Он погуби бега од Осика 0384    И освети свог сина Николу. 0385    Па одоше на равне Котаре, 0386    Оженише Комнен барјактара 0387    Липом цуром Ружицом дивојком. 0388    Па га Боже за сина узео, 0389    До смрти га Комнен је хранио.